Zubna protetika se bavi rekonstrukcijom i nadoknadom zubnih tkiva usled nedostatka ili gubitka zuba, ili dela zuba, kao i rekonstrukcijom tkiva usne duplje.
Iako se najčešće vezuje za izradu proteza, krunica i mostova, zubna protetika bavi se i dijagnozom, planiranjem lečenja, rehabilitacijom i zdravljem osoba čije stanje je izazvano gubitkom ili manjkom jednog ili više zuba, kao i oralnog i maksilofacijalnog tkiva.
U ovo spada:
U našoj klinici specijalista zubne protetike je dr Veselin Vasić, koji se paralelno sa specijalističkim studijama obučavao u najpoznatijim svetskim ustanovama. Dr Vasić je takođe stekao sertifikate tehnike Lumineers i Digital Smile Design.
Specijalista stomatološke protetike mora da ima oko za detalje i poznavanje simetrije lica i estetike. Dr Vasić upravo je zaljubljenik u ove oblasti, te je neretko i predavač na kursevima digitalnog dentalnog dizajna, dentalne fotografije i intraoralnog digitalnog skeniranja.
Ukoliko su vam potrebne usluge stomatološke protetike, naši stomatolozi su spremni da odgovore na svaki vaš zahtev. Posedujemo znanje i ekpertizu koji će vam pomoći da steknete zdrave navike, otklonite trenutne probleme i da izađete nasmejani iz naše poliklinike.
Zakažite već danas termin pregleda i konsultacija.
Nadoknada zuba najčešći je razlog zbog kojih se ljudi obraćaju zubnom protetičaru. Bilo da je reč o gubitku zuba usled bolesti ili usled nezgode, glavno pitanje ljudi, koji se sretnu sa ovim problemom, jeste „Kako nadoknaditi izgubljen zub?“.
Postoje različite opcije nadoknade, a najpoznatije su izrada mosta, implantata, zubne proteze i krunica. Ne samo da vraća osmeh i estetski doprinosi izgledu, već bitno utiče na zdrav rad organizma.
U stomatologiji razdvajamo tri vrste protetske nadoknade, a to su:
Fiksna protetika predstavlja trajnu i fiksnu nadoknadu izgubljenog zuba. Ona u potpunosti imitira oblik i boju vaših zuba kako bi se besprekorno uklopila u vilicu.
Ova vrsta nadoknade nije predviđena da bude vađena od strane pacijenta. U ovu vrstu protetike spadaju krunice, mostovi, implanti i sl.
Mobilna protetika bavi se nadoknadom u vidu totalnih i parcijalnih zubnih proteza, koje pacijenti mogu skidati po potrebi. Ovo je i najpopularniji vid nadoknade, prevashodno jer je i najpristupačniji.
Protetska nadoknada može biti i kombinovana. Odnosno, nadoknada za jedan deo da bude fiksirana, dok je drugi deo mobilan, i vadi se.
Proteza predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadomjesti gubitak svih izgubljenih zuba u ljudskim ustima, da ispuni prostor alveolarnih gerbena ukoliko su oni resorpcijom umanjeni, ili nestali i tako uspostavi izgubljenu funkciju u ustima.
Tipovi proteza koje postoje su:
Totalna zubna proteza radi se onda kada nedostaju svi zubi. Totalnom protezom se takođe nadoknađuju i delovi vilične kosti u kojima zubi leže.
Zubi u totalnoj zubnoj protezi mogu biti urađeni od porcelana ili od akrilata, dok sama proteza može biti kombinacija metalnih i akrilatnih delova, kao i kombinacija mekih i čvrstih akrilata.
Veštački zubi treba što više da podsećaju na prirodne zube, kako bi se uklopili u vilice, ali i estetski da budu skladni sa oblikom lica, kostiju, nosa…
Parcijalne zubne proteze koriste se u slučaju krezubosti. Dakle, ukoliko pacijentu nedostaje jedan ili više zuba, ali ne i svi.
Valplast (silikonske) proteze se često koriste kao privremena nadoknada dok pacijent čeka izradu implantata. Ove proteze su znatno udobnije od običnih parcijalnih proteza, jer su mekše i nemaju žice. Takođe, koriste se kod pacijenata kojima nedostaje velik broj zuba.
Dentalni implantati su namenski oblikovane nadoknade izrađene od odgovarajućeg materijala, čija je osnovna namena ugradnja u živa tkiva. Oni predstavljaju osnovu za protetske radove, kao što su: krunice, mostovi, proteze i sl.
Savremeni implantati su u većini slučajeva napravljeni od titanijuma ili njegovih legura. Osnovni preduslov koji materijali za implantate moraju da ispune, da bi uopšte mogli da budu ugrađeni u živa tkiva, jeste da su biokompatibilni. To znači da ne smeju iritirati ili delovati štetno na tkiva i imunski sistem i da ne smeju menjati svoja fizičko-hemijska svojstva pod dejstvom tkivnih tečnosti i metabolita u organizmu.
Nakon ugradnje i perioda zarastanja, na ugrađene implantate se postavljaju suprastrukture koje zamenjuju brušeni oblik zuba. Na njih se zatim postavlja protetski rad (most ili krunica).
Privremeni mostovi i krunice nose se dok se ne izrade fiksni zubni mostovi i krunice. Predviđeno nošenje privremenih mostova i krunica je sedam dana. Izrađuju se od plastike i vrlo brzo budu gotove.
One su prevashodno estetske prirode, kako pacijent ne bi čekao izradu mosta ili krunica bezub ili krezub. Stoga je veoma bitno biti pažljiv sa njima jer u suprotnom mogu da puknu ili ispadnu. To je zato što nisu namenjene da budu dugotrajne i koriste se isključivo kao privremena pomoć.
Trebalo bi izbegavati žvakanje tvrdih stvari tokom nošenja privremenih krunica i mostova.
Zubni mostovi spadaju u fiksne protetske nadoknade, što znači da ih pacijent ne može sam izvaditi, kao što je to slučaj kod parcijalnih i totalnih proteza.
Zubni mostovi mogu biti nošeni na prirodnim zubima, ili pak na implantatima. Kako bi se most napravio na prirodnim zubima, moraju da postoje dva zdrava i jaka zuba sa obe strane praznog mesta za zub.
Kada nedostaje više zuba, tada se stavljaju implantati na koje se zatim postavlja most. Mostovi su najčešće porcelanski ili keramički.
Zubne krunice takođe spadaju u fiksne protetske nadoknade i mogu biti bezmetalne i metalno-keramičke. Stavljaju se u sledećim slučajevima:
Bezmetalne krunice su napravljenije u potpunosti od keramike, što ih čini estetski privlačnijim. One se prave kompjuterski što ih čini izrazito preciznim. Zbog toga su lakše za održavanje i estetski se bolje uklapaju u vilicu.
Metalno-keramičke krunice napravljene su sa bazom od metala i obložene keramičkom naslagom koja se estetski uklapa u zube. Metalna baza čini ove krunice stabilnijim, čvršćim i jeftinijim.
Ono što stomatolozi preporučuju su bezmetalne krunice na prednjim zubima zbog njihove izuzetne estetske prednosti, a na bočne zube staviti metalno-keramičke zubne krunice, kako zbog cene, tako i zbog izdržljivosti.
Veniri su tanke kompozitne ili keramičke navlake koje se cementiraju za oštećen zub kako bi popravile izgled zuba i poboljšale njegovu funkciju.
Ugradnja venira je zahvat kojim se zub najmanje brusi u poređenju sa ugradnjom implanta i krunica. Tačnije, tokom ovog zahvata skida se samo tanak sloj prednje površine zuba i ovom metodom pristupamo kada se zub polomi, promeni boju ili oblik.
Veniri su dugotrajni i čvrsti, bojom i oblikom u potpunosti imitiraju prirodan zub i nadoknađuju izgubljeno, odnosno oštećeno.
Postoje dve vrste venira, odnosno faseta:
Kada se veniri primenjuju?
Veniri se ne rade kada situacija zahteva veće brušenje zuba, ili i brušenje susednih zuba. Usled izrazito velikih oštećenja, potrošenog zubnog tkiva, ili velikih razlika u obliku zuba, veniri nisu prikladni.
Prilikom stavljanja non-prep venira, prednji sloj zuba se ne uklanja, već se faseta cementira za njega. Ovo je najmanje invazivna tehnika, koja ne zahteva anesteziju, jer ne zahteva brušenje zuba.
Ipak, non-prep veniri nisu za svakog pacijenta. Štaviše, potrebno je da bude ispunjeno više uslova, kako bi ovi veniri bili prava opcija za pacijenta. Najbolji kandidati za ovu vrstu venira jesu oni čijim zubima je potrebna dopuna, ili oni sa razmakom između zuba.
Pacijenti koji bi želeli da promene boju zuba ne mogu profitirati u velikom meri od non-prep venira. Razlog tome jeste što su ovi veniri maksimalne debiljine od 0.5 mm, jer se lepe na prednji sloj zuba, a za svaku promenu nijanse zuba potrebno je 0.2 mm sloja. Stoga pacijenti koji žele belje zube ne mogu dobiti veliku razliku sa ovim venirima, osim ukoliko se pre toga prirodni zubi takođe ne izbele.
Kako se zub ne bruši i ne uklanja se prednji sloj, non-prep veniri ne izazivaju postoperativnu osetljivost niti pojačavaju osetljivost prirodnih zuba na toplo i hladno.
Ukoliko je neusklađenost zuba prevelika, i postoji potreba za ozbiljnijom korekcijom, non-prep veniri nisu pravi izbor.
Kompozitni veniri su napravljeni od materijala od kojih se prave i plombe i postavljaju se direktno na zube bez brušenja.
Njihova prednost je u tome što je ova procedura minimalno invazivna, veoma brza, i osetno jeftinija od keramičkih faseta.
S druge strane, kompozitne fasete nemaju čvrstinu koje imaju keramičke fasete, i njihovo oštećenje je učestalije. Životni vek ovih faseta je oko 5 godina, stoga je i njihova zamena češća nego što je to kod keramičkih faseta.
Keramičke fasete su najbolji i najčvršći način promene boje ili oblika zuba. Keramika je osetno čvršća i dugotrajnija od kompozitnih faseta, a zbog toga i zahteva dužu i kompleksniju proceduru.
Za izradu keramičkih venira potrebno je od 10 dana do 2 nedelje, međutim njihov životni vek je od 10 pa čak do 30 godina.
Keramički veniri su najinvazivnija procedura kada su u pitanju veniri, međutim to ih i čini dugotrajnijim i pouzdanijim rešenjem.
Za promenu boje zuba, izbeljivanje, ili nadoknađivanje kratkih ili sitnih zuba, ova vrsta venira je najbolja.
Zakažite svoj pregled ili procuduru svakog radnog dana od 8:00 – 20:00.
Ukoliko vam se u toku vikenda ili praznika javi otok ili jak bol slobodno pozovite dežurni telefon +381 63 466 426. Neko od naših stomatologa će vam uvek rado izaći u susret.
